"Moj rođaka (15) je ubijena jer je odbila da se uda za svog rođaka. Moja porodica je slavila plešući na ulici"
Tragičan događaj u Iraku potresao je javnost nakon što je ubijena petnaestogodišnja devojčica. Razlog za ovo brutalno zločin bio je njen otpor ugovorenom braku, jer je odbila da se uda za svog rođaka. Jedna od njenih rođaka, koja je izrazila duboko zgroženje nad ovim postupkom, podelila je svoju priču kako bi upozorila na opasnost po druge žene i devojčice u toj regiji. Prema njenim rečima, porodica žrtve nije samo prihvatila čin, već je čak i slavila smrt devojčice plešući na ulici. Ovakvi slučajevi ukazuju na duboko ukorenjene običaje i nedostatak zaštite za maloletnice u određenim delovima Iraka, gde su prisilni brakovi i nasilje nad ženama i dalje zastupljeni kao društvena norma.
Slavlje na ulici nakon ubistva deteta predstavlja vrhunac moralnog kolapsa koji se ne može objasniti samo kulturološkim razlikovanjima. Kada se smrt petnaestogodišnje devojčice, koja je branila pravo na sopstveni život, tretira kao razlog za proslavu, reč je o sistemskom zanemarivanju osnovnih ljudskih prava. Ovakav primer iz Iraka ne oslikava samo lokalne običaje, već i potpunu nemoć zakona pred silom tradicionalizma koji opravdava zločin. Tragedija dobija dodatnu težinu činjenicom da porodica, koja bi trebalo da bude utočište, postaje izvršilac najstrašnijeg nasilja. Dok se svet bavi modernim konceptima jednakosti, određene zajednice se vraćaju mračnim vekovima gde je ljudski život nebitan u poređenju sa porodičnim interesima ili običajima. Može li se bilo kakav civilizacijski napredak ostvariti u društvima gde je nasilje nad ženama postalo deo ritualnog slavlja?
