Mnogi pred penzijom strepe od jednog pitanja: Evo šta se dešava sa dugom ako se niste odjavili iz PIO fonda
Građani koji su tokom perioda nezaposlenosti sami uplaćivali doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje suočavaju se sa pravnom dilemom. Problem se odnosi na član 15 Zakona o PIO fondu, koji reguliše način uplaćivanja osiguranja u slučaju nezaposlenosti. Mnogi pojedinci koji su uplaćivali sredstva, ali nisu formalno odjavili osiguranje, strepe od mogućnosti da će kasnije biti tereteni za dug. Ovakva situacija izaziva neizvesnost među ljudima koji se približavaju penzijskom dobu, jer ne znaju da li njihova prethodna praksa samostalnog plaćanja doprinosa može postati osnov za finansijske obaveze prema državi ukoliko nisu ispravno ispunili sve administrativne procedure.
Administrativni propusti u sistemu koji treba da pruži sigurnost često postaju zamka za najranjivije slojeve društva. Umesto da penzioni staž bude plod pažljivog rada i redovnih uplata, on za mnoge postaje izvor straha od nepredviđenih dugovanja. Problem sa članom 15 Zakona o PIO fondu ukazuje na to da u našem pravnom sistemu ne postoji dovoljno jasna komunikacija između države i građana koji se trude da sami sebi obezbede socijalnu sigurnost. Često se dešava da pojedinac, u nameri da ostvari pravo na penziju, zapravo akumulira rizik koji će se manifestovati tek decenijama kasnije. Ovakva nesigurnost nije samo ekonomski problem, već i pitanje poverenja u institucije koje bi trebalo da budu zaštitnik, a ne potencijalni poverilac. Da li je moguće izgraditi stabilan sistem penzionisanja ako su osnovna pravila igranja toliko nejasna da čak i najodgovorniji građani ostaju u neizvesnosti?
