MAMA, MORAMO DA BEŽIMO! Devojčica (10) se setila lekcije iz geografije i spasila SVE sa plaže od CUNAMIJA
Indonežanski zemljotres koji je dogodio 26. decembra 2004. godine pokrenuo je jedan od najsmrtonosnijih cunamija u istoriji čovečanstva. U tom trenutku, desetogodišnja devojčica spasila je ljude sa plaže zahvaljujući znanju iz geografije. Devojčica se setila lekcije o tome kako se more povlači pre nego što udari talas, što je omogućilo njoj i njenoj porodici da beže na bezbedno pre nego što je katastrofa pogodila obalu. Njen instinktivni odgovor na promenu nivoa okeana postao je ključan za preživljavanje u trenutku kada su ostali bili izloženi direktnoj opasnosti.
Instinkt koji dolazi iz učionice može biti razlika između života i smrti, što ovaj slučaj ilustruje na najdrastičniji mogući način. Dok se obrazovni sistem često kritikuje zbog prevelikog fokusa na teoriju i puko memorisanje činjenica, ovde vidimo da je upravo ta suva, geografska informacija postala najvažniji alat za preživljavanje. Devojčica nije reagovala na osnovu osećaja, već na osnovu naučnog fenomena koji je razumevala. To nas tera da razmislimo o tome koliko je praktična primena znanja zapravo integrisana u savremenu školu. Često se fokusiramo na to da li deca znaju da reše složene jednačine, dok zaboravljamo da je osnovno razumevanje prirodnih sila možda važnije od bilo kog testiranja. Možda je pravi test znanja upravo onaj koji se ne dešava u kontrolnom listu, već u trenucima kada priroda odluči da pokaže svoju neukrotivu snagu. Da li su naši školski programi zaista spremni da osposobe mlade ljude za takve ekstremne situacije?
