Majstori i kuvari sada zarađuju više od mnogih drugih zanimanja: Evo kako su zanati postali najtraženiji u Srbiji
Deficit radne snage u Srbiji dovodi do značajnih promena na tržištu rada. Prema navodima, zanatska zanimanja i sektor ugostiteljstva beleže nagli rast plata, čime su postali među najtraženijim profesijama u zemlji. Majstori i kuvari sada zarađuju više od mnogih drugih zaposlenih u drugim sektorima. Ovaj trend je direktna posledica manjka kvalifikovanih ljudi koji su spremni da obavljaju praktične poslove, što prisiljava poslodavce da ponude bolje uslove kako bi privukli i zadržali radnike. Trenutna situacija ukazuje na to da su tradicionalni zanati ponovo postali ekonomski veoma isplativ izbor za radnike u Srbiji.
Tradicija i pragmatizam konačno su se susreli na srpskom tržištu rada. Decenijama je u našem društvu vladala opsesija fakultetskim diplomama, dok su zanati, poput bravarstva ili kuvanja, smatrani poslovima drugog reda koje treba izbeći po svaku cenu. Danas ta ista diploma često ne može da parira mesečnoj plati jednog veštog majstora ili šefa kuhinje. Tržište je uradilo ono što teorija nikada nije uspela vratilo praktične veštine u centar pažnje kroz puku ekonomsku nužnost. Ipak, ovaj nagli skok zarada donosi i nove izazove: da li imamo dovoljno novih generacija koje žele da provedu godine u radionicama ili šefovima kuhinja, ili samo privremeno gasimo požar visokim platama u nedostatku stručnog kadra? Možda su visoke plate samo simptom dubljeg problema, a ne trajno rešenje za dugoročni deficit stručnjaka u našoj privredi. Da li će ovaj trend dovesti do revitalizacije zanatskih škola ili ćemo samo gledati u neprekidnu borbu poslodavaca za preostale radnike?
