Ljudi koji rade ove 3 stvari imaju bolje pamćenje i u poznim godinama: Nije samo do genetike
Istraživanja pokazuju da pamćenje u starijoj dobi nije određeno samo genetikom. Tri ključne aktivnosti mogu značajno poboljšati kognitivne funkcije i sprečiti zaboravljanje. Redovna fizička aktivnost povećava protok krvi do mozga i stimulira rast novih nervnih ćelija. Mentalne vežbe kao što su slagalice, učenje novih veština ili čitanje održavaju mozak aktivnim. Socijalna interakcija i jaka emocionalna povezanost sa bliskim osobama sprečavaju kognitivni pad. Kombinovanje ovih tri faktora pokazuje pozitivne rezultate čak i kod osoba sa genetskom predispozicijom za kognitivni pad. Naučni dokazi potvrđuju da je stil življenja presudniji nego što se dosad mislilo za očuvanje pamćenja.
Čini se da svaki dan dobijamo novi 'recept za longevitost' koji objasnjena zaboravljanje kao nešto što je pod našom kontrolom. Ironično je što se prvi korak ka boljem pamćenju svodi na vežbanje - nešto što većina odgađa jer se... ne seti da je trebalo da ide u teretanu. Realnost je malo manja od očekivanja jer tre faktora nisu spektakularni - samo dosadna kombinacija kretanja, razmišljanja i druženja. Međutim, potvrda da genetika nije sudbina nudi nadzor i nadu. Zanima nas: ako znamo da ova tri elementa čuvaju mozak, zašto većina ljudi čeka da zaboravi ključeve pre nego što počne nešto da menja?
