Ljudi bi trebalo da žive mnogo duže: Dinosaurusi su krivi što nije tako, tvrdi molekularni biogerontolog
Molekularni biogerontolog iznosi tezu da bi ljudi i ostali sisari prirodno trebali da žive znatno duže nego što je to slučaj trenutno. Prema njegovim tvrdnjama, uzrok relativno kraćeg životnog veka leži u istorijskoj dominaciji dinosaurusa. Ta specifična era je na fundamentalan način izmenila evolucioni put sisara, primoravajući ih da se prilagode okruženju koje nije bilo optimalno za dugovečnost. Iako su sisari preživeli izumiranje ovih reptila, genetski i evolucioni obrasci koji su nastali tokom tog perioda i dalje utiču na biološke procese starjenja kod današnjih ljudi. Naučnik sugeriše da je evolucija u tom trenutku usmerila fokus na brzinu reprodukcije i preživljavanje u kratkim ciklusima, umesto na maksimalno produžavanje životnog veka.
Teorija o dinosaurusima kao nevidljivim arhitektima našeg kratkog životnog veka zvuči kao scenario za naučnu fantastiku, ali nosi u sebi duboku evolucionu logiku. Umesto da krivicu tražimo isključivo u genetskim greškama ili modernom načinu života, ovaj biogerontolog nas podseća da smo mi samo proizvod niza slučajnih, često surovih događaja. Ako je dominacija reptila postavila biološke okove koje danas pokušavamo da razbijemo savremenom medicinom, onda je borba protiv starenja zapravo borba protiv nasleđa iz doba koje je davno nestalo. Ironično je što pokušavamo da produžimo životni vek koristeći tehnologiju koju je evolucija, u svom nepredvidivom hodu, dizajnirala da bude samo privremena stanica. Možda je pitanje zapravo u tome da li ljudski organizam uopšte poseduje skriveni potencijal koji je suzbijen pre milionima godina, ili smo jednostavno programirani da budemo prolazni posmatrači na ovoj planeti. Da li bi svet postao stabilniji ili bi se potpuno urušio kada bi ljudski vek postao dvostruko duži?
