LICEMERI, GDE VAM JE SADA BORBA ZA SLOBODU MEDIJA?! Da li biste ćutali na prebijanje Žakline Tatalović kao što "ne vidite" nasilje nad novinarom iz Frankfurta?
Tekst kritikuje dvostruke standarde u medijskim i aktivističkim krugovima povodom nasilja nad novinarima. Autor upoređuje slučaj prebijanja novinarke Žakline Tatalović sa incidentom koji je pretrpeo novinar iz Frankfurta. U članku se izražava nezadovoljstvo zbog tišine određenih grupa koje se inače zovu na zaštitu slobode medija. Fokus je na tome što su blokaderi i određene organizacije reagovale na nasilje u jednom kontekstu, dok su u slučaju Žakline Tatalović ostale nemočne. Autor postavlja direktno pitanje o licemerju onih koji se bave borbom za prava medija, ali ne reaguju na fizičku agresiju protiv novinarke.
Selektivna empatija postala je prepoznatljiv obrazac u zaštiti ljudskih prava i slobode izražavanja. Kada je u pitanju neka ideološka pozicija ili određeni politički kontekst, reakcije su trenutne, glasne i nepokolebljive, dok se u slučajevima koji ne odgovaraju trenutnom narativu, tišina nameće kao prirodno stanje. Incident sa Žaklinom Tatalović razotkriva duboku rascjepkanost među onima koji sebe nazivaju braniteljima slobodnih medija. Nasilje nad novinarima ne sme biti predmet političkog trgovanja, gde se pravo na bezbednost priznaje samo ako žrtva pripada pravom taboru. Ovakav pristup ne štiti novinarsku profesiju, već samo učvršćuje ideološke barijere koje su važnije od same istine i fizičke sigurnosti ljudi koji je traže. Ako se prava branitelji medija ne pojave svaki put kada neko bude fizički napadnut, da li njihova borba za slobodu zapravo ima univerzalnu vrednost ili je samo alat za selektivno reagovanje?
