Kvantni računar veličine novčića je moguć: Naučnici iz Beča napravili proboj koji menja igru
Naučnici iz Beča postigli su značajan naučni proboj razvijanjem tehnologije koja omogućava kreiranje kvantnih računara izuzetno malih dimenzija. Koristeći magnone, koji su kvantne ekscitacije u magnetnim materijalima, istraživači su uspeli da stvore uređaj koji bi mogao imati veličinu novčića, umesto da zauzima ogromne laboratorijske prostore. Ova inovacija rešava jedan od najvećih problema trenutnog kvantnog računarstva potrebu za ekstremno niskim temperaturama i masivnim sistemima za hlađenje. Magnonska tehnologija omogućava rad na sobnoj temperaturi, što drastično smanjuje troškove i kompleksnost korišćenja ovakvih procesora. Ovaj metod predstavlja preokret u razvoju procesora koji mogu postati dostupni industriji i široj primeni, menjajući način na koji ćemo rešavati složene matematičke i naučne probleme.
Kvantno računarstvo je decenijama bilo rezervisano za mračne laboratorije i ogromne institute, gde su procesori zahtevali infrastrukturu vrednu milione evra samo da bi održali temperaturu blisku apsolutnoj nuli. Bečki naučnici su upravo rušili tu barijeru, pokušavajući da kvantnu moć uguraju u format koji bi stao u džep. Ako magnoni zaista postanu nosioci informacija, prestajemo da govorimo o egzotičnoj naučnoj teoriji i počinjemo da govorimo o praktičnoj elektronici. Međutim, put od laboratorijskog prototipa do masovne proizvodnje čipova veličine novčića je obično posut nesavršenostima u stabilnosti i greškama pri obradi podataka. Istorija tehnologije nas uči da je svaki veliki skok u veličini praćen borbom za pouzdanost. Da li ćemo za deceniju gledati kvantne procesore u pametnim telefonima kao prirodan nastavak evolucije, ili će magnonska revolucija ostati samo još jedan visokotehnološki eksperiment koji je pobedio u teoriji, ali nije uspeo da osvoji tržište?
