"KRENUO JE NA MENE, NAVALIO, ONDA JE POČEO I DRUGI" Bolna ispovest poznate Srpkinje o jezivom zlostavljanju dok je njena majka ćutala: Bila sam joj teret...
Poznata srpska pevačica Zorana Šulc javno je progovorila o traumatičnim iskustvima zlostavljanja koja je pretrpela u prošlosti. U svojoj bolnoj ispovesti, ona opisuje situacije fizičkog i psihičkog nasilja, ističući da joj je u tim trenucima nedostala podrška najbližih. Šulc naglašava da je njena majka u to vreme ćutala, što je pevačici dodatno otežalo proces suočavanja sa traumom i stvorilo osećaj da je ona sama sebi teret. Izjava je fokusirana na razbijanje tabua o porodičnom zlostavljanju i posledice koje takvo okruženje ostavlja na razvoj pojedinca i njegovu sposobnost da gradi zdrave međuljudske odnose.
Zavlačenje nasilja u domove često se tretira kao privatna tragedija koja ne treba da izlazi pred oči javnosti, ali ispovesti poput ove razbijaju tu lažnu tišinu. Kada poznata ličnost poput Zorane Šulc otvoreno govori o tome kako je ćutanje roditelja činilo zlostavljanje još težim, ona zapravo udara na samu srž društvenog problema: normalizaciju poroka unutar porodice. Često se zaboravlja da je najopasniji oblik nasilja upravo onaj koji se dešava iza zatvorenih vrata, uz podršku ili, još gore, tišinu onih koji bi trebalo da budu zaštitnici. Medijska pažnja na ovakve slučajeve nije samo senzacionalizam, već ogledalo u kojem vidimo koliko je još uvek teško tražiti pomoć tamo gde je izvor bola. Ako tišina roditelja postavlja temelje za trajno oštećenje psihe deteta, koliko su zapravo sigurne naše porodice? Da li društvo zaista poseduje mehanizme koji mogu zaštititi decu pre nego što njihovo ćutanje postane trajna trauma?
