Koliko je isplativo baviti se enigmatikom u Srbiji: Lov na ukrštene reči
Enigmatika se u stručnim krugovima naziva desetom umetnošću. Ovakva vrsta intelektualne aktivnosti nije novi fenomen, već ima duboke korene u domaćoj kulturi. Prema navedenim informacijama, ovim poljem su se bavile i istaknute ličnosti koje su imale značajan uticaj na srpsku istoriju. Postoje i konkretni primeri gde su pojedinci koji su oblikovali društveni i istorijski pravac istovremeno bili i autori ukrštenih reči. Ovakva veza između istorijskih ličnosti i rešavanja zagonetki ukazuje na to da je enigmatika nekada imala poseban status u okviru šireg kulturnog života u Srbiji.
Zagonetke su nekada bile intelektualni izazov za najobavežnije članove društva, dok su danas često svedene na puko popunjavanje slobodnog vremena u novinskim izdanjima. Istorijski kontekst koji prati enigmatiku u Srbiji otkriva zanimljivu sliku: od ozbiljnih ličnosti koje su kroz ukrštenice ostavljale trag, do današnje situacije gde se taj zanat bavi marginalnim brojem ljudi. Postoji jasna razlika između umetničkog pristupa rešavanju reči i komercijalnog proizvoda koji služi samo da zadrži pažnju čitalaca. Dok su nekadašnji autori verovatno videli u ovome spoj logike i kreativnosti, danas se postavlja pitanje da li je enigmatika izgubila svoju težinu i prestala da bude prava umetnost. Možda je problem u tome što smo intelektualni izazov zamenili brzim i jednostavnim zabavama koje ne zahtevaju ni trud ni dubinu. Da li je enigmatika u Srbiji zaista izgubila svoj prestiž ili smo mi jednostavno zaboravili kako se uživa u ozbiljnom razmišljanju?
