"Ko je od nas rođen sa 100 hiljada evra i da li bismo mogli bez struje? E, pa toliko vrede ovce junaka mog filma, koji žive bez struje, i znaju da tih sto hiljada umnože"
Režiserka Petra Seliškar predstavila je svoj novi film pod nazivom "Planina se neće pomeriti", koji istražuje temu odgovornosti i očuvanja tradicije koja traje 500 godina. U razgovoru za Nova.rs, autorka ističe da je film priča o izdržljivosti i načinu života koji se oslanja na prirodu, bez oslanjanja na savremenu infrastrukturu poput električne energije. Seliškareva koristi primer uzgoja ovaca kao simbol ekonomskog i kulturnog opstanka, poredeći vrednost te tradicije sa novčanim kapitalom od 100.000 evra. Njen cilj je da publici približi realnost života u planinskim krajevima gde se resursi ne troše, već se pametno umnožavaju kroz generacije, čime se suprotstavlja modernom načinu potrošnje.
Kontrast između digitalnog kapitala i tradicionalnog uzgoja koji Seliškareva prikazuje, otkriva duboku provalu u našem razumevanju vrednosti. Dok se u modernom društvu uspeh meri brzinom transakcija i trenutnim stanjem na bankovnom računu, planinski život nudi drugačiju matematiku matematiku opstanka koja se ne oslanja na struju, već na kontinuitet. Film "Planina se neće pomeriti" ne pokušava da romantizuje siromaštvo, već da dekonstruiše koncept bogatstva. Ovce, koje u tekstu postaju metafora za održivi kapital, predstavljaju znanje koje se prenosi kroz vekove, a koje je u današnjem svetu često nevidljivo. Problem nije u nedostatku tehnologije, već u gubitku sposobnosti da živimo u skladu sa ritmom koji nam priroda nameće. Ako izgubimo te niti koje nas povezuju sa tradicijom dugom pet vekova, šta će nam ostati kada se moderni sistemi, na koje smo toliko zavisni, jednom jednostavno isključe? Da li je prava nezavisnost u mogućnosti da sami stvorimo ono što nam je potrebno, ili u neprestanoj potrazi za onim što nam ne treba?
