Kina na "krovu sveta" gradi najmoćniji sistem brana na svetu, zašto su Indija i Bangladeš u strahu
Kina trenutno razvija ambiciozan sistem hidroelektrana na području koje se naziva krov sveta, sa ciljem da proizvede više električne energije nego što Sjedinjene Američke Države generišu tokom jedne cele godine. Ovaj masovni infrastrukturni projekat izaziva ozbiljnu zabrinutost kod susednih država, pre svega Indije i Bangladeša. Problem leži u činjenici da kontrola nad vodama na ovim visokim planinama omogućava Pekingu da direktno utiče na regulaciju protoka reka koje su ključne za poljoprivredu i životne resurse u regionu. Indijski zvaničnici i stručnjaci iz Bangladeša upozoravaju da takva dominacija može dovesti do katastrofalnih posledica u slučaju suše ili nepovoljnih vremenskih prilika, jer će protok vode zavisi od kineskih odluka.
Geopolitička moć se danas sve češće meri ne samo brojem nuklearnih glava, već i kontrolom nad prirodnim resursima koji su neophodni za opstanak milijardi ljudi. Kina, gradeći ovaj sistem na krovu sveta, praktično instalira 'vodeni prekidač' koji može da ugasi ili reguliše ekonomije čitavih regionova u Aziji. Dok se Peking hvali energetskom nezavisnošću i ekološkim doprinosom kroz obnovljive izvore, Indija i Bangladeš vide u tome ne vidljivo, ali apsolutno suvereno oružje. To je prelazak sa klasičnog sukoba granica na sukob bioloških i ekoloških potreba, gde su reke postale strateški ciljevi jednako važni kao i naftna polja. Ovakva situacija menja definiciju nacionalne bezbednosti, jer nijedna vojska ne može da se odbrani od suše koja je izazvana odgornjim planinskim sistemima. Može li se uopšte očekivati mirna koexistencija kada jedna strana drži ključ od izvora života druge strane?
