Kako su se predškolci i njihovi roditelji iz vrtića "Veseljko" u Kotežu oprostili od vaspitačica: Nemojte nas zaboraviti, nećemo ni mi Vas!
U beogradskom naselju Kotež završava se jedan važan period za decu koja su pohađala vrtić "Veseljko". Mališani iz grupe predškolaca, zajedno sa svojim roditeljima, organizovali su emotivno rastanak sa vaspitačicama koje su ih vodile kroz prve društvene korake. Poruka koju su deca i njihovi staratelji uputili nastavnicama bila je duboko iskrena i nosila je poruku da ih ne treba zaboraviti, ali i da ih vaspitačice neće lako zameniti. Ovakvi trenuci u lokalnoj zajednici obeležavaju kraj jedne dečije ere i početak novog poglavlja u obrazovanju mališana koji se sada spremaju za polazak u osnovnu školu.
Emotivni rastanci u predškolskim ustanovama često postaju ogledalo dubljih društvenih veza koje se grade u lokalnim zajednicama. U svetu koji se sve više oslanja na digitalne interakcije i brzinu, ovakvi trenuci u Kotežu podsećaju na važnost fizičkog prisustva i emocionalne podrške u najranijem razvoju deteta. Vaspitačica nije samo osoba koja nadgleda igru, već ključni faktor koji oblikuje prve koncepte poverenja i pripadnosti. Kada roditelji i deca istinski osete potrebu da se oproste na ovako snažan način, to govori o kvalitetu odnosa koji prevazilazi puku uslugu čuvanja dece. To je potvrda da su u vaspitnom procesu najvažniji ljudski faktor i stabilno okruženje, što je u današnjim nestabilnim vremenima postaje sve ređa retkost. Da li ćemo kao društvo u budućnosti moći da zadržimo taj nivo ljudskosti i povezanosti u obrazovnim sistemima, ili će sve postati samo još jedna administrativna stavka?
