Jeziva praksa u sve većem broju srpskih firmi: Poslodavci uvode softver koji radnike dovodi do ludila
Sve veći broj srpskih firmi uvodi specijalizovani softver za digitalni nadzor zaposlenih, što direktno utiče na privatnost i mentalno zdravlje radnika. Ovi alati omogućavaju poslodavcima da prate svaki klik mišem, vreme provedeno na društvenim mrežama, pa čak i kretanje unutar kancelarije putem kamere ili senzora. Iako kompanije ove metode opravdavaju potrebom za povećanjem produktivnosti i sprečavanjem krađe vremena, zaposleni ih doživljavaju kao neprestani pritisak i narušavanje ličnog integriteta. Takva praksa često dovodi do visokog nivoa stresa, anksioznosti i osećaja stalne nesigurnosti u radnom okruženju. Digitalna kontrola pretvara kancelarije u prostor gde se radnik posmatra kao mašina, čime se gubi element poverenja koji je ključan za zdravu poslovnu kulturu.
Kontrola koja počinje jednim klikom mišem često se završava potpunim razgradom ljudskog dostojanstva u radnom prostoru. Umesto da se fokusiraju na rezultate i kvalitet obavljenog posla, menadžeri se sve češće okreću kvantitativnim merilima koja ne vide ništa osim broja otkucaja na tastaturi. Ovakav pristup pretvara radno mesto u digitalni panoptikon, gde se zaposleni osećaju kao zatvorenici koji moraju da izvedu savršenu simulaciju produktivnosti samo da bi izbegli sumnju. Problem nije u samoj tehnologiji, već u psihološkoj podlozi koja je vozi u dubokom nedostatku poverenja između poslodavca i radnika. Kada se produktivnost meri isključivo putem softverskih algoritama, gubi se kreativnost i inicijativa, jer je sigurnije raditi onako kako program nalaže, nego rizikovati neplanirano razmišljanje. Ako svaka sekunda neaktivnosti postaje dokaz lenjosti, gde je granica između efikasnog poslovanja i digitalnog robovanja? Da li smo spremni da platimo cenu visoke produktivnosti gubitkom sopstvene privatnosti i mentalnog mira?
