"Jedno za domaću, jedno za stručnu, jedno za međunarodnu javnost": Nastavlja se saga s "Mrdićevim zakonima"

Vraćanje tužioca u Tinggi organ krivičnog gonjenja (TOK) i ponovni proces revizije takozvanih 'Mrdićevih zakona' ponovo su u centru javnosti. Ovi zakonski propisi bili su predmet detaljnog ispitivanja od strane Venecijanske komisije, koja je u svojim izveštajima jasno ukazala na potrebu za značajnim izmenama. Problematični zakoni, koji su bili predmet dugogodišnjih debata, sada se vraćaju na popravku kako bi se uskladili sa evropskim standardima pravosuđa. Spor oko ovih regulativa predstavlja nastavak dugogodišnje sage koja obuhvata različite nivoe javnosti: od domaće političke scene, preko stručnih pravnih krugova, pa sve do međunarodnih institucija koje prate reforme pravosuđa u regionu.

Pravna reforma u ovom slučaju podseća na beskonačni krug koji se vrati na početak čim se pojavi politički pritisak. 'Mrdićevi zakoni' postali su sinonim za pokušaj prilagođavanja pravnog sistema političkim potrebama, dok su Venecijanska komisija i stručni krugovi činili jedini kočnicu koja pokušava da zadrži standarde. Povratak ovih propisa na popravku može zvučati kao korak ka napretku, ali u praksi često predstavlja samo odlaganje neizbežnog sudara između pravne države i partijske logike. Ako se zakoni menjaju samo da bi se zadovoljila međunarodna javnost, dok domaća javnost ostaje u zabludi, reforme će ostati samo na papiru. Čini se da se u procesu usklađivanja sa Evropom često primenjuje taktika 'tri nivoa': ono što se kaže stručnjacima, ono što se prikaže narodu i ono što se izveštava Briselu. Da li je moguće stvoriti sistem koji zaista funkcioniše po istim pravilima za sve, ili su zakoni samo instrument koji se formira prema trenutnoj političkoj konjunkturni?