Javni sektor u 2025. sklopio ugovore vredne sedam milijardi evra bez sprovođenja javnih nabavki
Javni sektor u Srbiji zaključio je tokom 2025. godine ugovore čija je ukupna vrednost iznosila sedam milijardi evra. Prema dostupnim podacima, ovi poslovi realizovani su uz izuzeće od primene Zakona o javnim nabavkama, što znači da standardne procedure za javno tenderisanje nisu sprovedene. Ovakav način trošenja državnog novca omogućava državnim organima i institucijama da direktno angažuju izabrane partnere bez obaveze da objavljuju konkurse ili ostavljaju priliku drugim ponuđačima. Iako su izuzecima iz Zakona o javnim nabavkama definisane stroge situacije, ovakav obim poslova bez javnih poziva predstavlja značajan finansijski fenomen u okviru državnog budžeta.
Sedam milijardi evra bez javnog konkursa zvuči kao cifra koja bi u privatnom sektoru izazvala trenutni krizni štab, ali u državnim strukturama ona deluje kao surova realnost. Kada se Zakon o javnim nabavkama postavi u stranu, proces odlučivanja se seli iz javnog prostora u zatvorene kancelarije, gde se kriterijumi ne procenjuju na osnovu cene ili kvaliteta, već na osnovu poverenja koje je već unapred zadato. Ovakav model rada stvara sistem u kojem konkurentnost postaje suvišan luksuz, a transparentnost se tretira kao administrativna prepreka. Problem nije u samom postojanju izuzeća, koja su zakonski predviđena za hitne slučajeve, već u tome što postaju sistemski alat za upravljanje ogromnim budžetima. Ako se najvažniji ugovori sklapaju mimo javnog nadzora, gde se zapravo nalazi kontrola nad novcem koji pripada građanima? Da li je ovakva efikasnost zapravo samo maska za izbegavanje odgovornosti pred javnošću?
