Istraživanje pokazalo gde se u Evropi najmanje radi (i najbolje živi): U Srbiji je prosek i dalje preko 40 sati nedeljno, a u ovoj zemlji skoro 10 sati manje
Najnoviji podaci Eurostata ukazuju na značajne razlike u radnim navikama građana širom Evrope. Istraživanje je otkrilo da stanovnici Srbije provode na poslu prosečno preko 40 sati nedeljno, što ih svrstava u grupu zemalja sa visokim brojem radnih sati. U poređenju sa pojedinim evropskim zemljama, gde je radno vreme znatno kraće, u Srbiji se radi skoro 10 sati nedeljno više. Ovi podaci oslikavaju dubok jaz između različitih evropskih društava kada su u pitanju radna kultura i balans između privatnog i profesionalnog života. Dok neke zemlje omogućavaju građanima više slobodnog vremena, srpski radnici i dalje zadržavaju zastarele obrasce intenzivnog rada.
Statistika Eurostata ponovo iscrtava jasnu liniju između onih koji rade da bi živeli i onih koji žive da bi radili. Dok se zapadni evropski modeli polako pomeraju ka skraćenom radnom vremenu i većem fokusu na mentalno zdravlje, Srbija ostaje zarobljena u kulturi preopterećenosti. Ovakav jaz od 10 sati nedeljno nije samo brojka, već indikator društvene strukture gde se produktivnost često pogrešno meri isključivo brojem sati provedenih u kancelariji ili na radnom mestu. Dugotrajno preopterećenje može privremeno povećati ekonomski izlaz, ali dugoročno vodi ka sagorevanju zaposlenih i gubitku kreativnosti. Možda je problem u tome što u našem društvu radni sat još uvek nosi status društvenog statusa, umesto da bude sredstvo za ostvarivanje kvaliteta života. Da li je zaista napredak u modernoj ekonomiji merljiv količinom preostalog slobodnog vremena ili samo brzinom kojom trošimo energiju na poslu?
