Institucije u Srbiji odbile da civilnom sektoru dostave informacije o proteranim građanima Hrvatske
Državne institucije u Srbiji, uključujući Ministarstvo unutrašnjih poslova i Upravni sud, odbile su da civilnom sektoru dostave ključne podatke o građanima Hrvatske koji su proterani iz zemlje. Civilne organizacije su uputile zahteve radi dobijanja informacija o identitetima i statusu ovih osoba, ali su dobile negativne odgovore ili ćutanje institucija. Problem se odnosi na proces dokumentovanja sudbine pojedinaca koji su stradali tokom ratnih dešavanja, što je neophodno za pravnu pomoć i zaštitu ljudskih prava. Ovi podaci su neophodni udruženjima kako bi pružila adekvatnu podršku i pomogla u procesu reparacije ili pravnog regulisanja statusa proteranih.
Zatvorenost državnih organa prema civilnom sektoru u pitanju ljudskih prava predstavlja klasičan primer administrativne blokade koja maskira nedostatak političke volje. Kada institucije poput MUP-a ili Upravnog suda odbijaju da podele podatke o ljudima koji su prošli kroz traumatične procese proterivanja, one zapravo ne štite privatnost, već štite sopstvenu neaktivnost. Podaci koji su neophodni za pravnu zaštnju i reparaciju ne smeju biti predmet unutrašnjeg birokratskog ratovanja ili političkog izbegavanja odgovornosti. Ovakvo ponašanje stvara prazninu u kojoj se prava pojedinca svode na puki papir, dok se istina o prošlosti polako gubi u tišini državnih kancelarija. Ako se civilno društvo ne može osloniti na osnovne informacije koje država poseduje, proces suočavanja sa prošlošću postaje samo pusta fraza bez realnog uticaja na život pojedinaca. Da li je tajnovitost oko sudbine proteranih zapravo način da se izbegne priznanje odgovornosti za propuste u zaštiti ljudskih prava?
