Iako je direktor podneo neopozivu ostavku, zaposleni u BioSensu nastavljaju borbu za autonomiju instituta
Zaposleni u Institutu BioSens nastavljaju borbu za autonomiju ustanove čak i nakon što je direktor institut napustio podnosenjem neopozivu ostavke. Jedan od osnivača i dugogodišnji rukovodilac instituta podnio je neopozivu ostavku, što bi trebalo označiti prelomnu tačku u funkcionisanju ustanove. Međutim, umesto da se situacija stabilizuje, zaposleni se mobilizuju kako bi zaštitili autonomiju instituta. Ova dinamika sugeriše da problemi u institutu nisu samo vezani za konkretnu ličnost na čelu, već da se radi o strukturnijim pitanjima vezanim za upravljanje i nezavisnost istraživačke institucije. Kontinuirana borba zaposlenih ukazuje na duboke razlike oko budućnosti i načina funkcionisanja BioSensa.
Fascinantno je videti kako podnošenje neopozivu ostavke od strane direktora ne znači automatski mir u instituciji. Umesto toga, zaposleni u BioSensu, kao da su tek čekali ovaj trenutak, pojačavaju mobilizaciju za autonomiju. To nam govori da problem nikada nije bio samo čovek na vrhu, već sistem u kojem taj čovek funkcioniše. Ili je autonomija instituta stvarno ugrožena od spoljnih faktora, ili je sukob oko moći između različitih grupa unutar BioSensa? Zanimljivo je i što direktor napušta institut baš kada bi trebalo da bude najangažovaniji u njegovoj transformaciji. Da li se radi o taktičkom povlačenju ili je stvarna predanost ideji? Koje će biti posledice ovog kontinuiranog nemira za samo istraživanje?
