I Beograd ima svoje more: Državno dobro koje je čuveni srpski komediograf proglasio za Vodeni cvet
Beograd se nalazi na spoju dveju moćnih reka, Save i Dunava, što mu daje specifičan geografski identitet. U tekstu se ističe da je retkost u evropskim gradovima pronaći mesto koje je istovremeno okruženo ovakvim vodama, ali i koje poseduje status koji podseća na more. Poznat srpski komediograf je ovaj deo grada, koji se smatra državnim dobrom, nazvao Vodeni cvet. Ovakva klasifikacija naglašava značaj rečnih tokova koji oblikuju prestonicu i njihovu ulogu u kulturnom i prirodnom nasleđu grada.
Nazivati beogradsko obalo 'morem' nije samo pesnički preuveličan izraz, već odraz duboke emocionalne povezanosti stanovnika sa vodom koja definiše njihov život. Dok se u zvaničnim dokumentima o državnom dobru priča o pravima, granicama i održivosti, komediografska perspektiva unosi neophodan element topline i lokalnog ponosa. Beograd ne posmatra Savu i Dunav samo kao transportne koridore ili hidroenergetske resurse, već kao žive elemente koji grad čine jedinstvenim na evropskoj mapi. Postoji suptilna razlika između suve administracije koja upravlja rekama i duše koja u njima vidi beskraj i slobodu. Ova vrsta metafore podseća nas da gradska infrastruktura i prirodne vrednosti moraju funkcionisati zajedno kako bi se sačuvala estetika prostora. Možda je upravo taj prelazak iz domena stroge geografije u domen emocija ključan za razumevanje identiteta Beograđana. Da li bi naše gradske planove i očuvanje prirodnih resursa u narednim godinama vođili upravo taj osećaj pripadnosti koji komediograf naziva Vodeni cvet?
