"Hoćemo da skočimo? Bezbedno je", pozivala je Brnabić na vidikovac - ministarstvo ipak nije tako mislilo
Ministarstvo građevinarstva odbilo je zahtev Grada Čačka za izdavanje upotrebne dozvole za vidikovac na planini Kablar. Investitor, Grad Čačak, tražio je legalizaciju objekta koji je planiran kao turistička atrakcija na ovoj lokaciji. Spor oko ovog projekta dodatno je naglasio kontrast između zvaničnih poziva vlastodržaca i administrativnih realnosti. Dok je premijerka Ana Brnabić ranije u javnosti pozivala građane da koriste vidikovce i isticala bezbednost takvih objekata, resorno ministarstvo je u ovom konkretnom slučaju odbilo da potvrdi usaglašenost objekta sa propisima. Ovim odlukama ostaje nejasno kako se usklađuju vizije razvoja turizma sa strožim građevinskim standardima koji su spriječili završetak investicije.
Razlika između političke retorike i administrativne prakse u Srbiji često deluje kao beskonačna propast. Na jednoj strani imamo vizionarske pozive na turistički razvoj i 'bezbedne vidikovce' koji služe kao idealan materijal za medijske priče o napretku, dok na drugoj strani stoji suva, hladna praksa ministarstava koja ne dozvoljavaju realizaciju istih tih projekata. Čački vidikovac na Kablaru postao je simbol te unutrašnje neskladnosti. Kada se političari pozivaju na određene sadržaje, oni to čine u okviru narativa o modernizaciji, ali kada dođe red na papire i upotrebne dozvole, birokratija se vraća u svoje okno, često bez jasnog objašnjenja zašto je nešto što je 'bezbedno' u govoru, nesaglasno u dokumentaciji. Ovakav pristup stvara konfuziju kod investitora i stanovništva, jer se pravila menjaju u zavisnosti od toga da li se govori na skupštinskom govornici ili u kancelariji ministarstva. Da li je problem u lošim projektima ili u činjenici da se u našoj državi politika i administracija ne razumeju čak i u najosnovnijim stvarima?
