Grupa tinejdžera demolirala mobilijar koji su roditelji sredili za decu
U Gočkoj ulici na Labudovom brdu u Beogradu, došlo je do incidenta kojim je grupa tinejdžera demolirala novouređeni mobilijar. Do ovog događaja je došlo nakon što su se komšije i roditelji dece iz kraja sami organizovali i prikupili neophodna sredstva kako bi sredili dečji kutak. Roditelji su sopstvenim trudom i finansijskim ulogom omogućili deci prostor za igru i druženje, ali je taj trud uništen vandalizmom. Incident je izazvao uznemirenost među lokalnim stanovništvom koje je proglasilo inicijativu zajedničkim radom za dobrobit najmlađih.
Zajednička akcija roditelja na Labudovom brdu predstavljala je pokušaj obnovljene solidarnosti, gde su pojedinci preuzeli odgovornost koju država ili grad često izostavljaju. Umesto zajedničkog čuvanja prostora, rezultat je bio čin besmislenog uništenja svega što je građanima bilo uspelo da sagrade. Ovakav vandalizam ne pogađa samo materijalnu vrednost, već i samu ideju komšijskog povezivanja i poverenja u zajednicu. Kada se trud pojedinaca u neposrednom okruženju tretira kao meta besciljnog besa, prostor za bilo kakvu buduću inicijativu postaje sužen. Izgleda da je u nekim delovima grada lakše sakupiti novac za popravku nego izgraditi osećaj pripadnosti koji bi sprečio takvu destrukciju. Možda je problem dublje u tome što se javni i poluprivatni prostori više ne doživljavaju kao zajedničko dobro, već kao tuđi objekti bez ikakve vrednosti? Koliko je zapravo potrebno vremena da se ponovo izgradi poverenje koje je jedna grupa tinejdžera u jednom popodnevu srušila?
