EU još nema odgovor na pitanje da li bi novi visoki predstavnik za BiH trebalo da bude predstavnik EU
Evropska unija se trenutno suočava sa neodlučnošću oko budućeg sastava visokih funkcija u Bosni i Hercegovini. Ključno pitanje koje briselski krugovi pokušavaju da reše jeste da li bi novi visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu trebalo da bude zvanični predstavnik Evropske unije ili bi on, prema dosadašnjim praksama, trebalo da predstavlja međunarodnu zajednicu kao celinu. Trenutna situacija ukazuje na to da institucije EU još uvek nemaju usaglašen odgovor na ovu dilemu, što direktno utiče na proces odlučivanja o budućoj upravljačkoj strukturi u zemlji. Ova neodlučnost dolazi u trenutku kada je definisanje uloge visoke predstavnika od presudnog značaja za stabilnost i politički pravac Bosne i Hercegovine.
Briselska neodlučnost oko prirode mandata visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini otkriva duboki unutrašnji konflikt u samoj suštini evropske diplomatije. S jedne strane, postoji težnja da se funkcija uskladi sa standardima Evropske unije, čime bi se osigurala veća legitimnost i direktna povezanost sa procesom proširenja. S druge strane, istorijski značaj međunarodne zajednice kao garanta Dejtonskog sporazuma nameće strah da bi prebacivanje ove moći isključivo u ruke EU moglo da naruši balans koji je decenijama održavao mir u regionu. Ovakvo oklevanje nije samo administrativna kočnica, već odraz nemogućnosti da se definiše odnos između institucionalne moći i međunarodnog nadzora. Ako unija ne uspe da odluči ko treba da vodi proces, rizikuje da ostane bez jasnog autoriteta u kritičnom trenutku. Da li će rešenje biti prosto prebacivanje nadležnosti ili će se tražiti novi, hibridni model koji bi zadovoljio obe strane?
