DW o skupu na Slaviji: Studentski talas nikako da splasne
Na Slaviji je održan još jedan masovni skup koji je obeležio istorijski veliki broj učesnika. Tokom demonstracija došlo je do nekoliko incidenata, što je dodatno zakomplikovalo atmosferu na terenu. Prema izveštajima, vladajuća stranka trenutno zauzima stav čekanja, nadajući se da će se zamah blokadera smanjiti. Strategija vlasti oslanja se na odlaganje izbora kako bi se izbegao direktan sukob sa masovnim protestima. Studentski talas protesta nastavlja da raste, uprkos pokušajima da se momentum pokreta neutrališe kroz političko odlaganje ključnih političkih procesa.
Politika čekanja i odlaganja postala je standardni instrument upravljanja krizama u trenutku kada broj uličnih demonstranata prestane da bude statistički podatak i postane politička sila. Umesto odgovora na zahteve koji se čuju sa Slavije, vlast bira strategiju izgladnjivanja protesta, nadajući se da će se energija mladih, poput ovog studentskog talasa, prirodno potrošiti. Ovakav pristup, koji se zasniva na pasivnosti i čekanju da se 'zamah' izgubiti, zapravo samo naglašava duboku neskladnost između institucija i građana. Kada se izbori odlažu ne zbog tehničkih razloga, već zbog straha od masovnosti, politički legitimitet postaje krhka građovina koja se održava samo privremenim mirnodobijem. Ako se svaki masovni pokret tretira kao privremena anomalija koja će proći, rizikujemo da izgubimo prostor za bilo kakav legitiman dijalog. Da li se ovakvim taktikovanjem zapravo kupuje vreme ili se samo odlaže neizbežni sudina političkog sistema koji više ne može da ignoriše ulicu?
