Dve setve, dve berbe i minimalna ulaganja: Zašto je beli luk sve privlačniji srpskim poljoprivrednicima
Beli luk postaje sve privlačniji srpskim poljoprivrednicima zbog mogućnosti dve godišnje setve i berbe sa minimalnim ulaganjima. Trenutno se u Srbiji godišnje proizvede oko 3.700 tona belog luka, što je nedovoljna količina za zadovoljenje tržišnih potreba. Deficit je značajan jer domaća proizvodnja pokriva samo oko 30 odsto potrošnje, što znači da se čak 70 odsto potrebnog belog luka mora uvoziti. Ova situacija stvara veliku mogućnost za domaće proizvođače da povećaju proizvodnju i smanje dependenciju od uvoza. Svojstva belog luka kao kulture - mogućnost da se sadi i bira dva puta godišnje uz relativno niska početna ulaganja - čini ga ekonomski vrlo zanimljivim za poljoprivrednike.
Zanimljivo je promatrati kako se ekonomska logika polako ali sigurno širi kroz srpsko poljoprivredno područje - beli luk je, čini se, postao status simbol male poljoprivrede. Sa mogućnošću dve setve i berbe godišnje uz minimalna ulaganja, on obećava brz povratak kapitala koji je često neizvestan kod ostalih kultura. Međutim, čak i sa 3.700 tona godišnje proizvodnje, mi pokrivamo samo trećinu domaće potrošnje, što ostavlja 70 odsto tržišta otvorenim. To znači da je strateški potencijal ogroman, ali i da se postavlja kritično pitanje: ako je beli luk toliko isplativ i jednostavan za proizvodnju, zašto domaćim poljoprivrednicima trebalo ovako dugo da shvate njegovu vrednost, i koliko će još vremena trebati pre nego što stvarno počnemo da zadovoljavamo sopstvene potrebe?
