Dogovor Vlade i MOL-a samo je fasada: Rusija i Mađarska kroje sudbinu NIS, a pita se i politika
Vlada Srbije i MOL postigli su dogovor o sticanju većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Iako je ovaj sporazum zvanično potvrđen, analiza ukazuje na to da je on samo jedan deo šire, složenije slagalice. Suština procesa leži u budućim odnosima između MOL-a i ruskog energetskog giganta Gaspromnjefta, koji su ključni za sudbinu kompanije. Izvori sugerišu da Rusija i Mađarska vrše značajan uticaj na finalni oblik vlasničke strukture i upravljanja NIS-om. Ovakva situacija povlači i politička pitanja, jer se prodaja strateškog energetskog resursa ne odvija isključivo na tržišnim principima, već je snažno povezana sa geopolitičkim interesima regionalnih i svetskih sila.
Energetika u ovom delu Evrope nikada nije bila puko pitanje tržišne vrednosti ili kapitalne dobiti. Dogovor između Vlade i MOL-a deluje kao diplomatski trik kojim se privremeno smiruju procesi, dok se u pozadini odvija prava borba za kontrolu nad resursima. Kada se u jedan energetski sektor uključe interesi ruskog Gaspromnjefta i mađarskih političkih centara moći, standardni poslovni aranžmani postaju sporedni. NIS prestaje da bude samo kompanija i postaje poligon na kojem se testira uticaj velikih sila na Balkanu. Strategija prodaje deluje kao pokušaj balansiranja između potrebe za privlačnim investicijama i straha od gubitka suvereniteta nad energentima. Čini se da se sudbina srpskog naftnog sektora ne odlučuje u kancelarijama direktora, već u kulučićima gde se politika i geopolitika prepliću na način koji običan posmatrač teško može da razume. Da li je ovo zaista ekonomski napredak ili samo promena vlasničke liste koja neće promeniti suštinsku moć onih koji kroje pravila igre?
