Dobro pogledajte ovu kartu: Plata više nije dovoljna ni za mali stan, mladi ostaju bez budućnosti
Analiza stambenog tržišta u Srbiji pokazuje da je prosečna mesečna plata postala nedovoljna za pokrivanje čak ni osnovnog zakupa manjeg stana. Problematika je dodatno komplikovana jer se troškovi stanovanja dodeljuju na već opterećene budžete koji moraju da pokriju i druge neophodne životne potrebe kao što su hrana, komunalne usluge, prevoz i zdravstvena zaštita. Ova situacija posebno utiče na mladih ljudi koji ulaze na tržište rada bez mogućnosti da obezbede osnovnu stansku sigurnost. Rezultat je ekonomska marginalizacija generacije koju čeka neizvesna budućnost bez mogućnosti da grade stabilnost.
Fascinantno je posmatrati kako ekonomski sistem koji bi trebalo da omogući životnu progresiju zapravo kreira scenario gde čak i rad ne garantuje osnovnu ljudsku potrebu - strehu nad glavom. Matematika je suludna: ako plata jedva pokriva stan, šta se dešava sa hranom, strujom i ostalim? Čini se da su nosioce politike ekonomskog razvoja zaboravili da proverave da li njihove strategije funkcionišu u praksi. Mladi ljudi se stiže u poziciju da biraju između gladi ili beskućništva, a društvo je zadovoljno time što se to dešava mirno. Generacije koje dolaze nisu bukvalno izgurane iz zemlje - samo su korak do toga. Ponuda se od njih očekuje da budu produktivni članovi ekonomije dok im se istovremeno otežava pristup bilo kakve forme stabilnosti. Zar je to trajno rešenje za društvo koje želi da se razvija?
