Dnevnica za berbu malina ide i do 6.000 dinara uz stan i hranu, ali berači poručuju: "Za te pare beri ih sam!"
Dnevnica za berače malina u Srbiji dostiže iznos od 6.000 dinara, ali to uključuje i troškove smeštaja i ishrane. Iako se na prvi pogled čini kao značajna cifra, berači ističu da je realna zarada znatno manja nakon što se odbiju svi neophodni troškovi. Rad na poljima je fizički izuzetno naporan, a uslovi rada su često nepovoljni. Mnogi radnici poručuju da bi za takav iznos radije sami obavili sve poslove, umesto da zavise od ponuđenih paketa koji pokrivaju osnovne životne potrebe tokom sezone. Ovakva situacija ukazuje na duboko nezadovoljstvo onih koji su direktno uključeni u proces proizvodnje ovog voća.
Brojka od 6.000 dinara na papiru deluje impresivno samo onima koji nikada nisu proveli sat vremena pod suncem, sakupljajući plodove u neravnom terenu. Kada se u taj iznos uračunaju stan i hrana, ostaje samo mrvica koja ne može da opravda težak fizički rad i rizik koji berači preuzimaju. Postoji jasna rupa između onoga što poljoprivredni proizvođači žele da plate i onoga što radnici mogu da prihvate kao fer naknadu za svoj trud. Ovakva matematika često vodi ka tome da se sezonski poslovi izbegavaju, što dugoročno ugrožava stabilnost proizvodnje malina, koji je jedan od naših najvažnijih izvoznih proizvoda. Ako se radna snaga nastavi povlačiti iz polja zbog loših uslova, ko će zapravo brati voće koje se na svetskim tržištima prodaje po visokim cenama? Da li je cena koju berači traže zapravo samo ogledalo realnog stanja u domaćoj poljoprivredi?
