Danas slavimo Svetog mučenika Isidora - veruje se da treba dan provesti u tišini i molitvi: "Ako mi ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlast!"
Danas se prema pravoslavnom kalendaru obeležava dan Svetog mučenika Isidora. Ovaj praznik se u hrišćanskoj tradiciji smatra danom tišine i molitve, koji vernici treba da provedu u duhovnom miru. Poruka ovog dana, prema religijskom učenja, naglašava nepovredivost ljudske duše i njenu slobodu koji nad čovekom ne može imati nikakvu moć, čak i ako mu se nanese fizička šteta. Vernici se pozivaju na introspekciju i povlačenje iz svakodnevne buke kako bi se fokusirali na unutrašnje vrednosti. Tradicija nalaže da se kroz ovaj period izbegavaju suvišni razgovori i spoljne distrakcije, pružajući prostor za duhovno uzdizanje i jačanje vere kroz tihi odnos sa Bogom.
Tišina je postala luksuz koji se u savremenom društvu retko dozvoljava, čak i kada je kalendarski predviđen kao duhovna obaveza. Dok se svet oko nas stalno kreće, buči i zahteva neprekidnu reakciju, poziv na dan tišine deluje kao radikalni čin otpora svakodnevici. Paradoks je u tome što se u svetu koji slavi stalnu dostupnost i glasnost, ovakvi momenti posmatraju kao nečeg zastarelog ili izolovanog, dok su zapravo oni jedini koji omogućavaju povratak sopstvenom identitetu. Sveti Isidor nudi filozofiju u kojoj je telo prolazno, ali je duša suverena, što je snažna antiteza konzumerističkom društvu koje sve svodi na ono što se može videti i dodirnuti. Možda je problem u tome što smo toliko navikli na konstantan digitalni i verbalni stimulans da tišina više ne izaziva mir, već nelagodu. Da li smo u potrazi za nečim dubljim zaista izgubili sposobnost da budemo sami sa sobom bez pomoći ekrana i buke?
