DA LI SAM PSIHOPATA AKO VOLIM ŽIVOTINJE? Dečak ubica iz Ribnikara guglao jezive stvari, veče pre masakra ga je ovo NAJVIŠE zanimalo: "Mogu li pištoljem da..."
Novi detalji iz istrage o masovnom ubistvu u Ribnikaru ukazuju na jezive pretrage koje je dečak izvršilac vršio putem interneta neposredno pre tragedije. Prema dostupnim informacijama, mladi ubica je u vreme kada je planirao napad guglao pitanja koja ukazuju na njegov psihopatski intenzitet i nesvesne namere. Jedna od najstrašnijih pretraga odnosila se na pitanje o tome mogu li se određene radnje izvršiti pištoljem, što potvrđuje da je oružje bilo centralni deo njegovih planova. Takođe, istražitelji su otkrili da je dečak pretraživao i teme koje se tiču psihopatskih osobina, pokušavajući da razume sopstvenu emocionalnu ravnotežu kroz prizmu ljubavi prema životinjama i nasilnih impulsa. Ovi digitalni tragovi pružaju mračnu sliku stanja u kojem se nalazio neposredno pre masakra.
Digitalni tragovi često ostavljaju više dokaza o ljudskoj psihi nego što je moguće izvući iz direktnog razgovora. U ovom slučaju, pretrage koje je dečak iz Ribnikara ostavio za sobom, nisu samo tragovi zločina, već i alarmantni simptomi unutrašnjeg raspada koji su se odvijali pred očima okoline. Činjenica da je mladić pokušavao da poveže empatiju prema životinjama sa ekstremnim nasiljem preko tastature, ukazuje na duboku disonancu koju savremeni obrazovni i društveni sistemi često ne umeju da detektuju na vreme. Internet je ovde poslužio kao privatna laboratorija za testiranje mračnih impulsa, gde su pitanja o upotrebi vatrenog oružja bila samo poslednji korak ka stvarnosti. Možemo li uopšte očekivati da digitalna higijena i kontrola sadržaja spreče ovakve tragedije, ili je problem duboko ukorenjen u nedostatku emocionalne inteligencije i prevremenom pristupu tehnologiji bez nadzora?
