Brnabić: Javnost je znala da nije bilo zvučnog topa
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je javnost od samog početka bila svesna da su navodi o upotrebi zvučnog topa na skupu u Beogradu održanom 15. marta lažni. Brnabićeva je istakla da su informacije o navodnom korišćenju vatrenog oružja tokom tog događaja bile neistinite i da nije bilo potrebe za dodatnim objašnjavanjem situacije koja je bila očigledna svima. Prema njenim rečima, pokušaji širenja takvih informacija služe isključivo za manipulaciju javnim ukusima i stvaranje lažne slike o događajima u glavnom gradu. Ovakve izjave dolaze nakon što su se u javnosti pojavile tvrdnje da je zvučni top bio deo demonstracija ili događaja tog dana.
Retorika o tome da je javnost već unapred znala istinu predstavlja zanimljiv vid političke komunikacije u kojoj se odgovornost za proveru činjenica prebacuje na same građane. Umesto detaljnog demantovanja svake pojedinačne dezinformacije, vlast bira strategiju pretpostavke ako je nešto očigledno lažno, nema potrebe ni da se o tome ozbiljno raspravlja. Ovakav pristup, mada efikasan u smislu uštede političkog kapitala, zapravo ne rešava problem duboke polarizacije i brzine kojom lažne vesti putuju kroz društvo. Kada se tvrdnje o zvučnim topovima i drugim dramatičnim događajima svedu na nivo 'svi su to znali', rizikuje se da se ozbiljne neslaganja i nesporazumi između države i građana samo dodatno prikriju pod tepihom opšteg skepticizma. Može li se u društvu koje je toliko podeljeno zaista smatrati da je bilo koja informacija 'očigledna' za sve slojeve stanovništva, ili je to samo način da se izbegne dublja analiza izvora takvih dezinformacija?
