Bio je legenda Jugoslavije, onda završio na ulici i ostao bez svega: "Moj život je uvreda i za klošare"
Ismet Hadžić je bio jedan od ključnih igrača jugoslovenskog fudbala tokom perioda njegova najveće moći i međunarodnog prestiža. Nakon završetka karijere, doživeo je dramatičan pad sa vrha, što ga je dovelo u ekstremnu bedu. Hadžić je završio na ulici, bez doma, novca i socijalne mreže koja bi ga podržala. Njegova istorija je tragičan primer kako brzo se može promeniti sudbina sportiste, čak i onog koji je dostignuo najveće uspehe u svojoj disciplini. Vida koju je stekao kao igrač nije bila dovoljna da ga zaštiti od propasti nakon što je prestao da igra.
Fascinantna je kako industrija sporta pravi heroje koje onda odbacuje čim prestanu biti korisni. Hadžić je bio ikona u vreme zlatnog doba jugoslovenskog fudbala - ceo narod ga je poznavao, pljuskao mu, a onda su ga svi zaboravili. Bogatstvo i slava su se pokazali kao samo privremeni, dok su beda i napustenost postale trajne. Što je najžalosnije, društvo koje je slave stvorilo pokazalo se nespremno da se brine o čoveku koji je sve dao za njihovu razonodu. Da li je to cena koju igrači moraju plaćati za kratkotrajnu slavu? Ili smo mi kao društvo jednostavno neodgovori prema onima koji su nam pružili nezaboravne momente?
