Analiza Demostata: Nevidljiva stvarnost u Dnevniku RTS-a
Analiza Demostata bavi se načinom na koji Radio-televizija Srbije (RTS) u svom Drugom Dnevniku prikazuje političku i društvenu stvarnost. Tekst ukazuje na to da javni servis, uprkos svojoj formalnoj funkciji, nudi selektivan i ograničen prikaz događaja. Umesto objektivnog izveštavanja o svim ključnim temama, informativni program se fokusira na izabrane narative koji oblikuju sliku o društvu. Ovakav pristup dovodi do toga da određene važne teme postanu nevidljive za širu javnost, dok se drugi događaji naglašavaju radi održavanja određenog političkog konteksta. Analiza sugeriše da se time narušava osnovna uloga medija kao transparentnog izvora informacija za građane.
Medijski pejzaž u Srbiji često podseća na pažljivo uređenu scenografiju gde su svetla usmerena samo na one delove bine koji su politički prihvatljivi. Kada javni servis, koji bi trebalo da bude ogledalo celog društva, postane filter koji propušta samo određene frekvencije, građani gube pravo na celovitu sliku stvarnosti. Problem nije u samom postojanju selekcije, jer svaki medij bira teme, već u sistematskom uklanjanju onoga što je suprotstavljeno dominantnom narativu. Takva nevidljiva stvarnost stvara informativnu šupljinu koju kasnije popunjavaju privatni mediji ili društvene mreže, često bez ikakvog standarda tačnosti. Ako se javni servis transformiše u alat za održavanje statusa kvo, on prestaje da bude institucija i postaje produžetak neke druge funkcije. Možemo li uopšte govoriti o demokratskom dijalogu ako su osnovni podaci na kojima taj dijalog počiva unapred filtrirani?
