Aleksiću bilo dosuđeno obavezno psihijatrijsko lečenje, ali niko mu nije prepisao terapiju?
Istražni sudija šibenskog Županijskog suda doneo je sinoć odluku kojom je Kristijanu Aleksiću, osumnjičenom za ubistvo 19-godišnjeg Luke Milovca u Drnišu, određen istražni zatvor. Sudska procedura ukazuje na to da je Aleksiću prethodno bilo dosuđeno obavezno psihijatrijsko lečenje, međutim, u zvaničnim zapisima se ne navodi da mu je u međuvremenu prepisana odgovarajuća terapija. Ovaj slučaj izaziva ozbiljne dileme u javnosti zbog načina na koji se sprovodi postupak protiv osumnjičenog za smrt mladića u Drnišu, s obzirom na potencijalne propuste u medicinskom protokolu koji je bio deo sudskog naloga.
Slučaj Kristijana Aleksića otkriva jezivu prazninu u sistemu koji, na papiru, deluje precizno, ali u praksi ostaje potpuno slep. Kada sudski sudija odredi obavezno psihijatrijsko lečenje, to bi trebalo da bude ključni element kontrole nad osobom koja je optužena za zločin kao što je ubistvo 19-godišnjeg Luke Milovca. Ipak, činjenica da osumnjičeni može ostati bez propisane terapije dok čeka suđenje, predstavlja apsurd koji prevazilazi svaku logiku bezbednosti. Deluje kao da je pravosudni aparat u Šibeniku uspeo da definiše potrebu za lečenjem, ali je potpuno zaboravio na samu medicinsku primenu te odluke. Ovakav administrativni nesklad ne samo da ugrožava stabilnost samog procesa, već stvara utisak da su zakonske odredbe samo prazna slova koja se ne sprovode u realnosti. Ako sistem ne može da osigura osnovnu medicinsku podršku onima koje je sam odredio kao neophodnu, kako možemo očekivati da sprovede i najstrože sankcije? Da li je reč o običnoj birokratskoj grešci ili o dubljoj nesposobnosti institucija da kontrolišu situaciju koju su same stvorile?
