"Aleksandra, smenjujte direktore ako ne umeju da rade posao. Smenjujte ih vi, nemojte da to činim ja"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je prilikom obilaska novoizgrađenog Jedinstvenog dispečerskog centra upravljanja saobraćajem vozova da se direktori koji ne obavljaju svoj posao moraju smenjivati. On je naglasio važnost odgovornosti na rukovodećim pozicijama i pozvao nadležne organe da preduzmu konkretne korake u slučaju neadekvatnog rada. Vučić je istakao da on ne želi da bude taj koji vrši te smene, već da to proces mora da obavlja sistem i odgovorni ljudi unutar institucija. Poseta centru bila je prilika da se istaknu novi tehnički kapaciteti koji će unaprediti upravljanje železničkim saobraćajem u zemlji.
Delegiranje odgovornosti na institucije često zvuči kao poziv na profesionalizam, ali u praksi se često svodi na prebacivanje tereta odlučivanja na druge. Kada predsednik javno poziva druge da smenjuju neefikasne direktore, on zapravo postavlja moralni, ali ne i operativni okvir za rad. Problem nije u tome ko treba da potpiše rešenje o smeni, već u tome zašto ti ljudi uopšte zadržavaju funkcije ako su njihovi rezultati upitni. Ovakve izjave stvaraju sliku sistema koji funkcioniše na principu neprestane kontrole i javnog pozivanja na odgovornost, što može biti i odličan podsticaj i dodatni izvor nestabilnosti u državnoj upravi. Ako se smene ne dešavaju redovno i na osnovu merljivih kriterijuma, ovakve poruke ostaju samo retorika koja ne menja samu suštinu birokratske lenjosti. Da li će institucionalni mehanizmi za smenu rukovodilaca zaista postati autonomni ili će i dalje čekati signal sa najvišeg nivoa vlasti?
