Aleksandar na putu pronašao dvoje dece koje su roditelji ostavili: "Nisu iz naše zemlje, kad sam video ranac..."

Čovek po imenu Aleksandar pronašao je dvoje napuštene dece na putu. Radi se o petogodišnjem dečaku i trogodišnjoj devojčici. Prema Aleksandarovim rečima, dečak je na francuskom jeziku izjavio da su njihovi roditelji ih ostavili. Aleksandar pretpostavlja da deca nisu iz Srbije na osnovu detaljâ koje je primetio, među kojima je istaknuo njihov ranac. Očigledno je da je ovo slučaj napuštene dece koja su se našla u opasnoj situaciji na putu. Aleksandar je reagovao pronalaženjem dece, što ukazuje na humanitarni odgovor na kritičnu situaciju sa migracijama i napuštanjem dece.

Ovaj slučaj odslikava duboku humanitarnu krizu koju čovečanstvo kontinuirano ignoriše. Malo je verovatno da je Aleksandar bio prvi koji je video ta mala bića - brojni su prolazili pored njih, ali malo je onih čija savest nije ućutana egoizmom. Pitamo se: koliko više tragičnih slučajeva sa napuštenom decom moramo videti pre nego što se svetske institucije aktiviraju? Jezik, ranac i poreklo dece postaju irelevantni kada je reč o ljudskom dostojanstvu i sigurnosti dece. Umesto da proslavljamo Aleksandara što je učinio osnovnu ljudsku dužnost, trebali bismo da se zapitamo gde su bezbednosne mere koje bi sprečile da deca uopšte budu napuštena na putevima? Zašto je pronalaženje izgubljene dece senzacija umesto normatice?