Čak ni pop nije znao koga sahranjuje: Udovica Pavla Vuisića krila od svih da je umro, nije dala ni umrlicu, ni fotografiju
Udovica legendarnog glumca Pavla Vuisića odlučila je da od svoje privatnosti i odlaska velikog umetnika iz sveta potpuno se distancira. Prema dostupnim informacijama, ona je od svih bliskih ljudi, pa čak i od poznatih kolega iz sveta kulture, krila vest o njegovoj smrti. Nije dozvolila javnosti niti medijima pristup ni zvaničnoj umrlici, niti fotografijama koje bi služile za posthumne obeležja. Ovaj čin izolacije postavio je pred izazove sve koji su želeli da odare poslednji počast glumcu. Vuisić, koji je ostavio neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kinematografiji, umro je u potpunoj tišini, bez medijske buke koja obično prati odlazak velikih ličnosti. Njegova porodica je insistirala na tome da se proces sahranjivanja odobri bez prisustva javnosti i medijskih kamera.
Privatnost u svetu gde je svaki detalj iz života javnih ličnosti postao javno dobro, predstavlja čin ekstremnog otpora. Slučaj porodice Pavla Vuisića nije samo priča o tugovanju, već o surovom sukobu između prava na intimnost i nezaslužene radoznalosti medija koji na smrtne slučajeve gledaju kao na sadržaj. Dok se moderne zvezde trude da svaki trenutak, pa čak i poslednji, dokumentuju za potrebe brendiranja, Vuisićeva udovica je izabrala put potpune nevidljivosti. Takav pristup je skoro nemoguć u društvu koje zahteva digitalni trag i vizuelni dokaz svakog događaja. Ovim postupkom ona je očuvala dostojanstvo glumca koji je uvek bio autentičan, ali je istovremeno stvorila prazninu koju nijedan novinar ne može da popuni. Može li se umetnik poput Vuisića zaista potpuno sakriti od očiju javnosti, ili je njegova legenda već postala vlasništvo svih, bez obzira na želje najbližih?
