Aco Đukanović može van kuće, ali ne i van zemlje
Sudija za istragu Save Mušikića donela je odluku od 20. maja prema kojoj je Acu Đukakoviću ukinuta mera nadzora koja mu je zabranjavala napuštanje stana u nikšićkom naselju Rastoci. Međutim, tom odlukom mu je istovremeno produž ena druga bezbednosna mera. Ova odluka omogućava Đukakoviću da se slobodno kreće unutar zemlje, ali mu ostaje zabrana napuštanja Republike Srbije. Takva kombinacija mera je česta u slučajevima gde postoji sumnja da lice može pokušati da izbegne pravdu ili utiče na svedoke. Rešenje sudije predstavlja delimičnu relaksaciju prvobitnih ograničenja, što sugeriše da su razlozi za potpuni nadzor delimično ocenjeni kao opravdani samo u određenom obimu.
Zanimljivo je primetiti kako je Đukanović dobio pola dobrog vesti i pola lošeg - može da ide gde želi unutar zemlje, ali samo unutar zemlje. To liči na situaciju gde birate između dva zatvorska reda: jedan sa boljim pogledom. Sudija Mušikić je, čini se, našla dobar kompromis između potrebe za bezbednošću istraživanja i čovekovih osnovnih prava na slobodu kretanja. Međutim, može li se čovek zaista osećati slobodno ako mu je geoografski prostor ograničen na jednu zemlju? I da li ova mera zaista štiti pravdu ili samo ide u prilog specijalizovanom tržištu kućnog zatvora? Šta mislite - jeste li dobili odgovor na pitanje koje vas je zapravo zanimalo?
